Духовна Терапија

Посетите наш нови блог ДУХОВНА ТЕРАПИЈА

Ми нисмо добри сами по себи, али то опет не значи да смо лоши. Више се чини да смо збуњени, несигурни и препуни страха. Зато је смисао овог блога да са људима добре воље подели искуство древне православне духовности кроз призму позитивне психологије и њеног тумачења емоционално-душевног живота.

Иако је утицај наслеђа и васпитања на формирање људског карактера неоспоран, он није нужно детерминисан. Људски карактер је динамичко својство човека и процесно је усмерен ка трансформацији и самотрансцеденцији. А тај стваралачки процес самопознања и изграђивања своје личности незамислив је без препознавања својих погрешака, мана и промашаја.

Како се охрабрити када посрћемо? Како да останемо део свеобимне Божије хармоније у свим нашим лутањима и странпутицама? Како се проналазе вера, нада и љубав? Зашто ме ближњи не воле? Како поднети душевну бол? Да ли је смрт наш највећи непријатељ?

Одговори на ова и слична питања требало би да нам помогну да се не саображавамо времену и околностима у којима живимо, већ да обновљењем свога ума, искуством познамо шта је то савршена воља Божија (Рим. 12,2). То је превасходни циљ овог блога.

Огњена Лазић

О љубави и страху

Сваки дубоко верујући хришћанин зна и осећа да је Бог љубав (Јн. 3,16). Он нас увек једнако воли. И воли нас такве какви смо. Његова љубав је непромењива. Ми смо ти који подлежемо променама. Бог никако не жели да патимо, али пошто ми без патње не можемо да схватимо логику божанске Љубави, онда патња због наше огреховљености и нашег удаљавања од Бога дође као васпитна мера. Демони су бића која се хране људским страхом и они нас „воле“ страхом, а Бог нас воли љубављу.

Када човека обузме тешко стање безнађа, бесмисла, крајње таме, паралишућег страха, тескобе или немира то је знак да се удаљио од Бога. Неопходно је искрено и детаљно преиспитати себе како и зашто је до тога дошло: можда смо се превише уздали у себе, у неке своје замисли и планове, можда смо изгубили скромност, очекујући од себе и других превише; можда нисмо задовољни „хлебом насушним“ (Мт. 6,11) за који се молимо сваки дан... Шта год да је у питању, једини пут је покајање, смирење, пост и молитва. Не рационалисање, и логичко ислеђивање себе које на крају доведе човека дотле да почне да хули, већ искрени и смирени вапај: „Боже милостив буди мени грешном!“ - да измолимо опроштај и да стекнемо „мир који превазилази сваки ум“ (Фил. 4,7).

Благословен јеси Господе!

Дан Пресвете тројице је празник у част силаска Духа Светог на апостоле. Празник посвећен Светој Тројици подсећа нас на то да у нама хришћанима обитава Дух Свети, Који нас је обновио у тајни крштења, подаривши нам тада нови живот и силу да живот проживимо свето и праведно. Дакле, празник Духова није само сећање на историјски догађај силаска Духа Светог, већ се празновањем и у нама обнавља благодат Духа Светог и Његова сила коју смо примили кроз свете Тајне, а од које смо се удаљили због наших слабости и склоности ка греху. На тај начин, овај празник у читавом нашем бићу оживљава све што знамо о Богу и изнова нас утврђује у вери.

Брзу и поуздану утеху дај слугама твојим, Исусе, када духови наши клону. Немој се растати од душа наших у невољама, немој се удаљити од мисли наших у неприликама, него нас увек претеци. Приближи нам се, приближи, Ти који си свуда. Као што си свагда и са својим апостолима био, тако се милостиви, сједнини и са онима који Тебе желе, да сједињени с Тобом појемо и славом славимо Твог пресветог Духа. (Икос)