O КОМУНИКАЦИЈИ

Живећи у некој заједници - од оне најконкретније, најмање, породичне, до неке шире заједнице - ми увек западамо у многе перипетије. Главно питање и главна човекова мука је: како из тога изаћи. И како да поставиш свој живот тако да он није увек и изнова једна нова заврзлама, нова перипетија, нова агонија, нова борба. И тако, најчешће кажемо да је живот борба, и да та борба никада неће престати.

Да бисмо нашли решење проблема, треба прво утврдити главни узрок егзистенцијалних перипетија. Реално је тврдити да у већини случајева људи имају проблем међу собом зато што не знају да комуницирају. Реч комуникација долази од латинске речи communion, која значи заједница. Према томе, остварујући комуникацију, ми ступамо у заједницу. То је заправо начин постојања заједнице - преко односа, одношења према некоме, остваривањем везе - јер човекова личност је комуникациона и релациона стварност.

Наша унутрашња комуникација, унутрашњи дијалог са другима и са светом око нас треба у нашим речима да нађе надградњу. Уколико наше речи нису надградња наше унутрашње комуникације, у том случају је можда боље да их не изговарамо. (Лудовикос)

Сагласно наведеном, да се приметити да већина људи уопште нема лошу унутрашњу комуникацију са неким. Нема проблематично настројење, али има проблем са оном спољашњом комуникацијом, тј. када треба вербално да се изрази. Веома је тешко када човек има проблем да изрази оно што хоће, нарочито ако се саговорник са њим не слаже. То се дешава када човек не може да успостваи личну комуникацију са собом тј. има поремећен унутрашњи дијалог са собом.

Треба да знамо да је наш дијалог са другим човеком најбоље започети, ако смо претходно обавили дијалог сами са собом. Наиме, ако ми имамо добар однос у свом бићу, наше речи ће бити надградња оног што осећамо. Тек тада ћемо деловати као сабрани људи, који знају шта говоре, знају да одговоре и да одбране оно што су говорили.

Реч је нека врста везивног ткива међу људима, зато што она или гради или руши заједницу. На жалост, мора се признати да веома често човек са којим разговарамо уопште не зна шта је рекао пре само један минут, и да уопште не може да прати то што прича. Па ако му кажете да је рекао то и то, он ће одмах одговорити како никада то није изговорио. А веома често се сви ми тако понашамо. Када је у питању савремени човек долази се до закључка, да он управо има проблем у комуникацији. Када разговарате са човеком, он има озбиљан проблем да ухвати и прати своју мисао која му увек измиче и изневерава га. А то је веома велика препрека за вођење дијалога, јер када је човек у таквом стању, он нема став. Главна карактеристика његовог односа и говора биће да непрестано негира самог себе. Зато што он не наступа као неко ко зна шта хоће и шта говори.

Ово је покушај објашњења зашто се ми у овом животу толико запетљамо, не само на психолошком плану, него и на плану односа, комуникације, дијалога са људима. (Дијалог је када два човека разговарају о једној теми из науке, економије, религије, књижевности и не слажу се у мишљењу. Разговарају сат времена без подизања гласа, без уношења емоција, да би из дијалога изашли обогаћени - др Владета Јеротић) Дијалог је за нас најбитнији - без дијалога не постојимо, јер је он питање наше егзистенције.

Али ко то има праву реч и прави однос према другоме? Ту долазимо до оног што је најважније: тај човек је облагодаћени човек, који је пре свега успоставио комуникацију са живим Богом. Тај човек је духоносац, богоносац. Зато је свети Серафим Саровски рекао да је циљ хришћанског живота стећи Духа Светога. А стећи Духа Светога значи управо то: да имаш благодат и да си способан да живиш у заједници са Богом и у заједници са другим људима. Без обзира што они, људи, нису сви за то способни.

Међутим, ми смо у стању трагања, идења - увек изнова чинећи нове покушаје. Нисмо увек у стању чежње за измирењем, помирењем, смирењем, у стању трагања за способношћу да будемо део заједнице и чежње да се та заједница радује нама као личности која јој припада. Зато је важно, пре свега, имати добру намеру, добру жељу. Али је исто тако важно имати добар циљ, а циљ који треба поставити је стицање Духа Светога.

Када жеља да успоставимо комуникацију са Богом заживи у нама, Бог се усељава у нас. Постаје део нас, наше ја, и ми постајемо једно са Њим. Дух Свети заједно са нама дејствује на нашем спасењу и то је сама милост Божија. То је благодат. А то је тако зато што ми другачије не знамо! Зато што ми без тога не можемо, зато што смо без тога неспособни. Док смо били сами, толико смо се запетљали, да нема другог него да кажемо: «Боже, помози!» Свет у којем живимо је у проблему само зато што неће да каже: «Боже помози!» И само зато што хоће да каже: «Ја ћу ово да средим.»

Најједноставније речено - ми без Бога не можемо ништа. Божије бићетворене силе су дејствовале при нашем стварању, и ти не можеш да живиш у заједници зато што си искључио Бога, Који је Логос свега створеног и Логос самог тебе.

Говорећи о комуникацији, не можемо да не поменемо и концентрацију. Јер добра, здрава комуникација неизоставно подразумева концентрисаност, сабраност и пажњу са обе стране које учествују у комуникацији. У принципу смо дубоко деконцентрисани. То се сасвим добро види у свакодневним ситуацијама. Човек прича, објашњава, уверава, али ако га пажљиво слушаш, видећеш да он уопште не говори оно што погађа у саму суштину тога о чему говори. Он зна и може да објасни шта неће и против чега је, али када треба јасно и конкретно да изрази шта хоће - ту настаје проблем.

Ово се дешава зато што људи не раде на себи. Они раде на другима, на њиховим слабостима и промашајима, изграђују своје ставове на основу критичког приступа туђим пропустима, и то не зато што «паметан учи на туђим грешкама», већ зато што је бављење другима безболније и захтева мање напора. На жалост, нама је у већини случајева систематичност страна у свему, па и у раду на себи, а то је један од разлога расутости пажње тј. деконцентрисаности, која је корен свих проблема у комуникацији.

Господ је створио свет као дијалог и непрестано нас позива на дијалог. Но, ми смо као народ у том смислу потпуно неваспитани, ненавикнути на дијалог. Неваспитани смо, па смо онда и деконцентрисани, самим тим одсутни, неуравнотежени, помало дивљи. Наиме, деконцентрисаност није обавезно одсутство пажње, већ пре њена погрешна усмереност, измештеност, поробљеност најчешће собом.

Осим тога, та дезорјентисаност и деконцентрисаност је иделано тло за егоизам у најперфиднијим варијантама. Наиме, човек који нема центар и извор комуникације у Богу (која се остварује учешћем у светој Литургији), најчешће тај извор почиње да тражи у себи.

Пажња нам недостаје не само на личном и духовном плану, већ и у најбаналнијим стварима: на улицама, на радном месту у домовима и простору у којем проводимо највише времена. Превиђамо најочигледније ствари, живимо некако успут зато што смо деконцентрисани.

Наивност, пак, коју често олако убрајамо у врлине, заправо је одраз егоизма који води у избегавање одговорности. Наиван човек често живи по правилу: ја сам глуп, а ти добар и паметан, ти преузми одговорност и мисли уместо мене, ради уместо мене и дај ми плодове твог труда, јер ја те следим.

Ако смо хришћани, узор нам мора бити Христос, а ако нам је узор Христос онда се у свему треба руководити Његовим примером. Осим тога, морамо бити отворени за критику и спремни на преиспитивање својих ставова и уверења.

Морамо се свакако чувати искључивости. Другим речима, то што не мислим као ти, не значи да мислим као твој непријатељ. Међутим, да би човек поштовао слободу мишљења код другог, мора је поштовати у себи, а овога је премало, јер нисмо усредсређени, нисмо ни на тренутак спремни да оставимо своју мисао и посветимо пажњу ономе што други мисли, те тако остајемо закључани и заробљени у сопственим тамницама без излаза.

Треба пазити на своје речи, бринути о свему и свима, и концентрисано - са Христом у центру - приступати другоме. Ово наравно не значи да људима треба повлађивати, него их треба водити, опомињати, понекад следити и у сваком случају бити спреман на дијалог. А дијалог је живи однос и захтева учешће читавог човека. Без тога нема комуникације, која је темељ нашег живота у заједници са другима. У заједници која подразумева одговорност за другог, а не самољубиву бригу о изградњи свог ЈА, оног истог које без другог не постоји, јер сви знамо да ЈА не постоји без ТИ, без ВИ.

из књиге: монахиња Матрона (Брдар),

Дај ми срце цвоје – православна вера и савремена психологија,

Шибеник, 2011. год.

УМОРНЕ ОЧИ

Напрезање очију обично је изазвано радом на слабом светлу, за компјутером или лошим видом.
Симптоми могу бити следећи: главобоља у пределу очију или предњем делу главе. Може се осећати умор, бол и благо пецкање очију.

Савети:

• за болне очи направите облоге од невена
• облози од чаја камилице такође су веома благотворни
• кришке свежег краставца положене на капке такође могу освежити уморне очи
• уморне очи ће освежити и умирити хомеопатски лек Euphrasia
• хомеопатски лек Ruta grav. се може користити када вас очи пеку, боле и сврбе и када је то стање погоршано читањем, шивењем или радом на слабом светлу
• затворите очи и покријте их длановима тако да вам почетак длана почива на доњој кости очне шупљине. То ће умирити уморне очи.
• Чешће одмарајте очи док радите. Гледање у даљину такође растерећује напете очне мишиће.

PROŠIRENE VENE – VARIKOZITET ZAPALJENJE VENA – FLEBITIS

Bolest je teška i dugotrajna. Kao pomoćno sredstvo može se upotrebiti lekovito bilje.
LINCURA - GENTIANA LUTEA
ALKOHOLNI RASO: Uzeti 50 grama korena lincure, istucati u prah i naliti sa 30% alkoholom, 1 litar. (7 delova destilovane vode, tri dela čistog alkohola). Može se upotrebiti i rakija. Zapušiti bocu i ostaviti 8-10 dana na toplom uz češće mućkanje. Ocediti i piti tri puta dnevno po malu rakijsku čašicu na pola sata pre jela. Ovaj lek je pomogao mnogim osobama koje pate od ove bolesti, kaže doktor Tucakov.

MASAŽA:
ŽALFIJA - SALVIA OFFICINALIS
TINKTURA: Pregrešt listova žalfije moči se 2 nedelje u četvrt litre alkohola. Masirati bolesna mesta ne samo radi otklanjanja bola nego i radi poboljšanja cirkulacije.
LIPA-TILIA
ČAJ: Veliku pregršt cvetova preliti litrom ključale vode (Moris Meseže ima kao meru pregršti, velike i male u pripremanju lekovitih napitaka). Ostaviti poklopoljeno 10 minuta, procediti i piti 3-4 šolje. Jedna se obavezno popije pre spavanja.
KUPANJE RUKU I NOGU:
Popariti 1,5 pregršt cveta lipe u litri ključale vode. Kupati ruke i noge 2-3 puta dnevno u mlakom čaju. Lipa razređuje krv, pa deluje protiv upale vena.
OBLOZI: Uzeti po 10 kašika šišarki čempresa (cupresus sempervirens) zdrobljenih i iseckanih, listova koprive, ploda divljeg kestena, lista divlje kupine, kore sa grana leske (debelih kao ruka), preliti litrom vode i kuvati na blagoj vatri jedan sat. Skloniti i u vruću masu ubaciti 10 kašika mladog lista i pupoljaka leske, sitno izdrobljene i 10 kašika isitnjene hrastove kore. Ostaviti poklopljeno 1 sat. Procediti, gustiš staviti na lanenu krpu i priviti na bolesno mesto.
Posle upotrebe vratiti upotrebljene trave u lonac sa tečnošću i koristiti za oblog popodne. Može se malo vode dodati i razrediti. Podgrejati pre upotrebe i ponoviti postupak. Obloge stavljati 20 dana.
Za to vreme piti čaj: Uzeti po kašiku kantariona (hypericum perforatum), lista breze (betula alba), bora (pinus silvestris), hajdučice (achillea millefolim) i 4 kašike pirevine (triticum repens) popariti sa 1, 4 1 vode, ostaviti poklopoljeno 2 sata, procediti, zasladiti medom po želji i piti po 2 dcl pre i posle obroka tri puta dnevno.
Uzeti po 20 grama cveta i kore divljeg kestena, belog luka, kamilice i cveta majske ruže. Četiri kašike mešavine preliti sa pola litre hladne vode, poklopiti i ostaviti da se ekstrahuje celu noć.
Sutradan zagrejati do ključanja, ostaviti da se ohladi, zasladiti bagremovim medom i u toku dana piti umesto vode.
Na isti način priprema se i čaj:
Po 25 grama imele (viscum album), rastavića (preslice-equisetum arvense), belog luka i cveta gloga (crataegus oxyacantha).

UPALJENE VENE
OBLOG: Oprati sveže lišće oraha, osušiti i namazati medom. Priviti na upaljene vene i držati po 3 sata na bolesnom mestu pre i posle podne. Posle skidanja oprati bolesna mesta čajem od kamilice (čaj mora biti mlak).
OBLOG: Iseckati sveže lišće breza, oraha u pupoljku, namazati vene medom i priviti lišće. Uviti zavojem i postupak ponoviti po 3 sata pre i posle podne. Posle skidanja oprati bolesna mesta mlakim čajem od kamilice.
Uz to piti čaj:
Uzeti po kašiku lista koprive, breze, rastavića (preslice), kantariona, hajdučke trave, pirevine i postupiti na sledeći način: Popariti sa 1,4 1 vruće vode, ostaviti poklopoljeno 2 sata, procediti, zasladiti medom po želji i piti po 2 dcl pre i posle obroka tri puta dnevno.

ULJE ZA MAZANJE PROŠIRENIH VENA
Svež majoran (origanum majorana ili majorana hortensis) iseckati ili samleti na mašini za meso, staviti to u teglu od pola litre sa širim grlićem, dodati maslinovo ulje i hermetički zatvoriti. Ostaviti na suncu 20 dana. Češće promućkati. Procediti i čuvati na mračnom mestu. Uljem masirati bolesna mesta i držati obloge. Uz masažu piti čaj od koprive.

UPALA VENA SA OTICANJEM NOGU
DIVLJI KESTEN - AESCULUS HIPPOCASTANUM
Kuvati na tihoj vatri u litri vode 30 grama kore kestena. Ostaviti poklopljeno 10 minuta. Procediti i piti ujutru i uveče.
LESKA - CORYLUS EVELLANA
Poznata je što steže vene i povećava otpornost kapilara.
OBLOG: Sitno iseckan list i kora skuvaju se pola sata u litri vode. Oblagati bolesna mesta.
OBLOG: Uzeti pola litre vode i pola litre vina sa 2 kašike kore i resa lešnika i kuvati 15 minuta. Ohladiti i praviti obloge na proširene vene.
MAST: Odvar lešnika uparavati da se stvori tečni ekstrakt (kuvati koru i list leske kako smo opisali). Uzeti 10 grama ekstrakta koji smo dobili uparavanjem odvara, dodati 10 grama lanolina, 25 grama masti pupoljaka topole (pupoljci crne topole skuvani u masti). Na blagoj vatri ujednačiti i kad se ohladi mazati vene.

UPALA VENA
BOKVICA - PLANTAGO MAJOR
VINO: U litar proključalog belog vina stavi se 50 grama suve bokvice, ostavi 2 sata da se ekstrahuje, procedi i koristi kao oblog. Pre stavljanja obloga vene treba namazati maslinovim uljem.
MELEM
Izmešati 3 kašike maslinovog ulja, 3 kašike brašna, 50 grama putera, 5 kašika isitnjenog lista koprive. Doliti 1 dcl crnog vina. Mešati na vatri dok se ne stvori smesa. Mlako se stavlja kao oblog na bolno mesto.
OBLOG: Izmešati po 5 kašika isitnjenog ploda šipka, lista lazarkinje, kantariona, isitnjenih bobica kleke, isitnjenih bobica borovnice. Kašiku mešavine potopiti u 2 dcl proključale vode, poklopiti i ostaviti da se ohladi. Procediti. Gustiš stavljati na krpu (lanenu) i privijati na bolno mesto. Čaj se svež priprema tri puta dnevno i pije posle jela.
EKSTRAKT DIVLJEG KESTENA
Uzeti 15 svežih plodova divljeg kestena, samleti ili izdrobiti, pomešati sa medom. Potopiti u 3 dcl vrele lozove rakije i ostaviti 3 nedelje da se ekstrahuje. Procediti i stavljati u teglu. Ekstraktom mazati upaljene vene dva puta dnevno.
RANJENIK - BETONIKA OFFICINALIS
VINO: Uzeti 15 kašika ranjenika i potopiti u litar proključalog belog vina. Ostaviti da odstoji poklopljeno 3 sata. Procediti i stavljati kao oblog na upaljene vene. Namazati upaljene vene maslinovim uljem, pa vino koristiti kao oblog.
ČIČAK - ARCTIUM LAPPA
OBLOG: Preliti 10-15 listova čička litrom proključale vodc i ostaviti da stoji poklopljeno 3 minuta (da omekša). Oblog stavljati mlak na upaljene vene. Pre toga namazati ih ribljim ili maslinovim uljem.
MELEM
Kafenu šolju sveže isceđenog soka nevena pomešati sa dve kašike masti, kašikom putera i 2 kašike voska. Mešati na vatri da se dobije kaša. Bolesna mesta mazati ujuru i uveče.
OBLOG: Uzeti 5 kašika isitnjene kore mladog lešnika, pirevine, isitnjenog lista divlje kupine. Preliti litrom ključale vode. Oblog stavljati svaki sat. Posle skidanja obloga upaljene vene mazati maslinovim uljem.
OBLOG: Uzeti po 5 kašika samlevene kore hrasta, lista bokvice, lista divlje kupine, preliti litrom proključalog vinskog sirceta, procediti, natopiti lanenu krpu i stavljati oblog dva puta dnevno. Držati oblog po 1 sat uz stalno kvašenje proceđenom tečnošću.
MASLINA - OLEA EUROPAEA
Uzeti 100 grama mladog maslinovog lista i popariti litrom ipo vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata. Procediti i piti po 100 grama pre obroka.
OBLOG: Gustiš lista masline stavljati na proširene vene i držati tri puta dnevno po 2 sata. Svakih pola sata kvasiti obloge proceđenim čajem kako bi svo vreme držanja oblog bio vlažan.

POVRĆE
PARADAJZ – SOLANUM LYCOPERSICUM
Na proširene krvne sudove treba stavljati obloge od paradajza.