ОРЛОВИ ДУХА

Срби су народ веома строг у оценивању. Аршин им је висок. У богоизабране великане улазе не многи. То су орлови Духа: Свети Сава, цар Лазар, Карађорђе, Његош...

Други ред чине витезови културе: Лаза Костић, Вук, Тесла, Николај Велимировић...

У трећем реду узвишених подвижника словесности врхуне: Момчило Настасијевић, о. Јустин Поповић, Сава Шумановић, Црњански...

Овом духовном роду припада и Марко С. Марковић. И он је слуга Слова.

Процветао је у туђини "на рјеках вавилонских".

У тмурном изгнанству није занемео од очајања. Богослужио је у Смислу. Одгонетао је тајну Косова и завет вечни Србијанства... Проникнуо је у нечастиве завере против Православља... Но, ево, Марко се вратио свом Отачаству - као проповедник - у душе младих.

Иако је студирао на Сорбони није се отпадио од Византије светловите, као Скерлић...

Марко доноси ученост окађену светињом, неупоредиво крилатију од приземне учености Доситеја Обрадовића.

Добро дошао кући, макар у књигама! Са кадионицом Те чека

ЕПИСКОП ДАНИЛО КРСТИЋ

Предговор књизи Марка С. Марковића
"СВЕТИ САВА ", Хришћанска мисао,
Србиње-Београд-Ваљево-Минхен, 1988, стр.

ПРАВОСЛАВНИ И НОВИ СВЕТСКИ ПОРЕДАК - Епископ Данило Будимски

Ово што је пред вама на папиру није званични став Србске православне цркве, него моје, лично, богословско созерцање.

Не очекујте, дакле, од мене, да вам дам свеж и прегледан извештај о садањој политичкој ситуацији. Нудим вам, скромно, прегршт одабраних извода из Светога Предања и савремене историје Православне Цркве. Од вас лично, зависи да ли ћете од њих сачинити изводив пројекат за делање.

Да бисмо заиста били православни верници, морамо да одбацимо највећу лаж безбожне пропаганде, ону лаж да је смрт природна. Напротив, нико не жели да умре. Бог нас је створио по Свом лику и подобију, стога ми нормално имамо у себи порив ка вечном животу.

Радосна порука Православнога Хришћанства је у овоме: Бог жели да се сви људи спасу... То значи да Он сваком човеку даје прилику да се покаје. По речима Св. Павла: Бог је дао веру свима, тиме што је васкрсао Свога Сина Исуса из мртвих.

Православна Католичанска Црква је излив Тројичне Љубави на цело човечанство. Доказ овог очигледног Божанског Човекољубија је чињеница да Православна Црква никада није имала инквизицију.

Онда треба да омијемо душу и дух свој пре него ступимо у Светињу над Светињама Новозаветног Откривења.

Ово духовно омованије чинимо када стекнемо кротост и страхопоштовање приступајући неизрецивом тајинству Свете Тројице. Тада тек видимо колико су непримерене човекове речи и слике у описивању Бога. Па ипак, изгледа да су слике мање непримерене него речи, јер су иконе Ангела биле већ у храму Соломона.

Једино стојећи на камену светоотачког Предања можемо духовно одолети и надвладати бурне изазове Новог светског поретка. А тај поредак зна само половину стварности: мериве космичке енергије овога створеног света. Његови протагонисти уопште не знају о вечним нествореним Енергијама Божјим које су немериве и доступне једино Светима Православне Цркве.

Објективно  кроз Крштење, Миропомазање и Причешће  сви смо свети. Али светост не долази аутоматски: она претпоставља нашу субјективну сарадњу са Богом (синергизам).

цео текст

житије свете макрине

УВОД

Уколико човек расуђује на основу наслова, овај спис очигледно има форму писма, али његов обим то далеко превазилази, поставши права књига. Тема о којој си ми заповедио да пишем, ипак морам рећи, толико је опширна да се не може сажети у величину једног писма.

цео текст

за једну етику рађања (Жан-Клод Ларше)

КОНТРАЦЕПЦИЈА

Размишљања Отаца о контрацепцији су врло смотрена. Неки од њих остају неми по том питању чак и када им садржај њихове проповеди даје очигледну прилику да о томе говоре; може се  приметити да када се у бројним отачким коментарима Прве књиге Мојсијеве, тумачи прича о Онану (1. Мој. 38, 9-10) у којој се спомиње најстарија и најчешћа метода контрацепције, Онанова кривица се готово никад не везује за саму ту праксу. Осим тога, многи отачки текстови поседују извесну нејасноћу: често је немогуће утврдити да ли говоре о абортусу или о контрацепцији, што се може објаснити чињеницом да су у античко доба контрацептивни и абортативни напици били једно те исто, и да је у очима античке медицине абортус извршен у раном периоду трудноће често схватан као контрацепција. Разлози (релативног) ћутања Отаца о контрацепцији могу бити следећи: 1) таква пракса је непомирљива са ставовима које су Оци јасно изложили по другим питањима, а који су добро познати њиховим слушаоцима или читаоцима, те им о томе није потребно говорити; 2) таква пракса се може помирити са ставовима Отаца изнетим по другим питањима па се прихвата и толерише те нема потребе да се о томе посебно говори; 3) Оци сматрају да нису позвани да говоре о нечему што се односи на интимни живот брачника и њихову савест.

ЦЕО ТЕКСТ

Filosofija boja

Boja zavisi od naše percepcije stvari, ona je nerealna jer svako biće vidi stvari drukčije obojane; ovisi zapravo od utjecaja svjetla na neki predmet. Ovisno o svjetlu mi, ljudi, vidimo stvari onako kako ih vidimo, konkretno: boje talasne dužine od 380 nm do 740 nm. Međutim, u ovom kratkom izlaganju usredsrediću se na ono što boje izražavaju, i kakav uticaj mogu imati na ljudsko biće i okolinu.

Boje su kroz stoleća menjale svoje značenje ovisno o vremenu i kulturama. Stari su Kelti koristili boje kako bi opisali elemente od kojih je sastavljen svet, a starosedeoci Amerike, na boje su gledali kao na osnovu duhovnosti. Čak i psiholozi poput Frojda su istraživali značenje boja na čoveka. Boje su prepune značenja: poplavio je, osjećati se blue, gledati crveno ili zeleno od zavisti, plava krv, žuti tisak, ...

Simbolizam boja gradio se kroz čitavu istoriju, religiju, verovanja i tradiciju. Praktički svaka rasa i kultura ima svoj simbolizam povezan uz određene boje, vjerojatno jer je nadražaj na boje je primaran, odnosno prva stvar s kojom se čovjek dotiče.

Sir Isaac Newton u svojim je opitima s bojama zaključio da su boje duge: crvena, narandžasta, žuta, zelena, plava, indigo i ljubičasta. Ali zar postoji samo 7 boja? Newton se zadržao na sedam zbog simbolizma brojeva pa je u taj broj stisnuo i boje duge. Boje utječu na ljude ne samo vizualno nego i psihološki i kao što sam spomenuo, one imaju svoju filozofiju koju prenose ljudima. Još stari Egipćani, Kinezi i Indijanci verovali su  da boja može da ima isceliteljsko dejstvo na čoveka, a istina je da pojedine boje utječu na promenu krvnog pritiska, i druge fiziološke funkcije. U kromoterapiji se veruje da crvena stimulira fizičku i mentalnu energiju, žuta živce, narančasta obnavlja pluća, plava ozdravlja poremećaje kao što su groznica, prehlada, problemi s jetrom, indigo liječi bolesti kože ...

Boje nam govore uvijek više nego što iz njih čitamo i bitno je pronaći barem u određenoj meri kako koje boje utiču na nas, kako bismo živeli u skladu sa svojom okolinom. Najbolje je ipak uspostaviti pravilan ekvilibrij između svih boja.

Evo i malog prijedloga značenja boja:

Crvena je najuzbudljivija boja. Tamno crvena izaziva ljutnju i visoke emocije, odlučnost, muku. To je primarna boja, simbolizira generalno ljubav i stradanje.

Narandžasta je jedina boja čije ima dolazi od voća, narandže i često se povezuje s plodnošću; u tradiciji stoji u ime požude, uzbuđenja, pustolovine, označava također uspješnost, stimulirajuću energiju, pravdu, izdržljivost, podstiče probavu...

Žuta je vesela, ali može postati iritirajuća ako je prisutna predugo i jedna je od tri primarne boje (crvena, plava i žuta). Stoji iza vrlina poput vere, mudrosti i slave, a smatra se i bojom koja predstavlja kreativnost, toplinu, mentalnu moć, šarm, sreću, optimizam, ali i ljubomoru, kukavičluk, starenje.

Zelena je najjača boja proljeća: svjetlo zelena opušta, a tamno zelena podsjeća na rast. Zelena je boja svežine i obnavljanja, predstavlja harmoniju, rast, vitalnost, zdravlje, prirodu, osjećaj potpunosti, a stoji iza stvari kao što su mladost, uspeh, sreća i lepota; može otkloniti bol. U kršćanstvu označava nadu.

Plava je smirujuća boja i smatra se drugom najjačom bojom; to je boja postojanosti i vere, boja neba i okeana. Predstavlja nebo, dobro zdravlje, istinu, spavanje, prijateljstvo, zaštitu, mir, strpljivost, mir, ...

Indigo ili tamno plava označava dostojanstvo, intuiciju, i budući da se nalazi između plave i ljubičaste, sadrži osobine obe te boje.

Ljubičasta je kraljevska boja, ali u prirodi vrlo retka i umjetna. Blaga ljubičasta je omiljena boja mode, dok tamnija označava bogatstvo. Ona je simbol moći, strastvenog verovanja, duhovnih ciljeva, vodstva i rado je nošena od strane kraljeva i visokih oficira. Povezuje se i s fizičkim sposobnostima, uspjehom, mudrošću, neovisnošću. U hršćanstvu označava pokajanje.

Bela je boja nevinosti s jedne strane, a sterilnosti s druge. Označava sve i ništa u isto vreme. Ona je nedostatak svih boja i odbija sve boje. Simbolički označava istinu, čistoću, mir, zaštitu, ali može imati i negativnih značenja: nesreću, bledilo smrti (u Aziji se na sahrani nosi belo). Bela boja projektuje osećaje mira, opuštenosti i unutarnjeg mira. U hrišćanstvu bela simbolizuje svetlost i radost Vaskrsenja Hristovog. U Hinduizmu simbolizira energiju ruku.

Crna predstavlja zlo ili implicira elegantnost. Crna upija belu, svu svetlost ne dajući ništa zauzvrat - sve postaje crno. Osim negativnih i tužnih asocijacija (boja sprovoda), crna priziva vrline mudrosti i pažljivosti.

Ružičasta boja je romantična, simbolizira ljubav, vjernost, čast, sklad, ...

Smeđa je boja zemlje, poziva na žudnju i melanholiju. Svetlo smeđa odaje iskrenost, a tamno smeđa prijateljstvo. Smeđa je boja koja upućuje na sigurnost doma.

Srebrna simbolizira ohrabrenje, negiranje negativnosti, ...

Zlatna boja označava privlačnost, sunce, radost onostranog. 

Siva je boja neutralnosti i glamoura.

Ovo su opšte karakteristike nekoh od boja, ono što boje stvarno govore, morate odlučiti vi sami. Spominjao sam hrišćanstvo, ali za svaku kulturu određene boje imaju poneku posebnostu.

ТРАНСПАРЕНТНО, МОЛИМ!

Транспарентност (транспарентан)  је веома слојевита реч. Међутим, данас би пре рекли да је то комплексан термин. Али, ако мало пажљивије обратите пажњу на етимологију и значење тог термина, долазите до закључка да се њена комплексност у суштини крије у непримереној употреби – наравно посебно у средствима јавног информисања. А пошто тзв. мас медији неминовно утичу тј. формирају језичку културу, онда је јасно што данас људи толико користе ту реч, а при томе нису сигурни шта она тачно значи.

Није уопште тешко погодити да реч  транспарент  (као и све његове изведенице тј. транспарентност, транспарентно) потичу из латинског језика, али сасвим је извесно да је до нас стигла преко најдоминантнијег језика данас – енглеског! Будући да је то тачна и болна чињеница у овом кратком излагању првенствено ћемо се држати дефиниција које управо могу да се нађу бољим енглеско-српским, српско-енглеским и енглеско-енглеским речницима.

Тако на пример, у Енциколпедијском речнику енглеског-српског језика, аутори наводе ову реч у три одреднице; и то као именицу, придев и прилог. Па су тако основна значења речи transparency провидност, прозрачност, провидан предмет, транспарент, прозрачна слика, а може чак да има и значење светлост у функцији почасне титуле. Транспарентност у пренесеном смислу може да значи провидност, очитост, нескривеност, затим јасноснт, схватљивост, отвореност, искреност и непатвореност.

Тако на пример када Енглези користе ову реч као придев  (transparent)  њено основно значење је провидан, прозрачан, који пропушта зраке (светлости). На пример: transparent  glass  (провидно стакло),  a  transparent  soap (прозрачан сапун),  transaparent  to  X  (пробојан за рендгенске зраке; који пропушта рендгенске зраке).

У фигуративном смислу енглески придев  transparent  носи значење провидан, очит, нескривен  као на пример  transparent  motive  (провидна побуда, провидан мотив. Затим може да значи  јасан, лако схватљив  што се да видети из следеће колокације  a  transparent  literary  style  (јасан књижевни стил). И ту није крај,  transparent  још значи отворен, искрен, непатворен –  She  is  astransparent  as  a  child.  (Она је искрена као дете.) 

Лонгманов енглеско-енглески речник (Dictionary of Contemporary English) transparency  објашњава толико прозаично, да се човек пита зашто се тој речи у последње време даје такав примат. Осим што је као бројиву именицу дефинишу  as  a  piece  of  photographic  film  through  which  light  can  beshone  to show  picture  on  a  large  screen, то јест као небројиву именицу за коју кажу да је то  the  quality  of  glass,  plastic  etc  that  makes  it  possible  for you  to  see  through  it, још дају сасвим кратка објашњења придевске употребе ове речи.

Поред основног значења да транспарентан значи провидан Лонгманов речник овако каже: ако су на пример лаж, изговор и слични термини транспарентни онда они нису обмањиви. Ова дефиниција је намерно буквално преведена да би се осетила културолошка разлика при употреби овог термина на енглеском и на српском језику; као и његова сасвим нејасна дефиниција чак и на језику из којег смо га преузели. Ево исте дефиниције на енглеском:  a lie,  excuse  etcthat  is  transparent  does  not  deceive  people. 

Аутори овог речника сасвим елегантно завршавају са овом одреницом   када кажу да у свом формалном значењу говор или писање које је транспарентно јесте јасно и једноставно за разумевање  (speech  or  writing  that  istransparent  is  clear  and  easy  to  understand). 

И на крају, ако сте пажљиво пратили сва изнесена објашњења сасвим је оправдано када један учесник неког интернет форума револтриано констатује:Ova reč jeste jedan od upečatljivih primera nabusitosti, siledžijstva i dernjave političara koji se uhvate za jednu reč a zatim je koriste (izloupotrebljavaju) do iznemoglosti. Tako se mi, kojima su ortoepija i ortografija osnovi govorne i pisane estetike, nađemo u čudu i pitamo se jesmo li sigurni šta znači koja reč. Denotacija ove reči jeste veoma jednostavna, a ni konotacija nije komplikovana.

Надамо се да смо транспарентно решили овај семантички проблем!

Ирина Маљ

http://www.pravoslovo.net