OPSESIJE SU LAŽ

Svi ponekad imamo neželjene misli koje pokušavamo da kontrolišemo, odagnamo. Ali kada one bivaju intenzivne, napadne, dosadne i ne možemo da ih se otarasimo, tada nas one obuzimaju mimo naše volje i kontrole. Ponekad se javljaju čudne navike, a svesni smo da nam baš i nisu potrebne. Kad navike pređu u iscrpljujuće rituale koji troše vreme, i koje izvršavamo da bismo se oslobodili straha, tada stvar postaje ozbiljnija.

Opsesivne misli se doživljavaju kao vlastite, a ne kao nametnute spolja. To mogu biti najrazličitije misli, ideje, slike, zvuci. Jedno od psiholoških objašnjenja je da priroda opsesivnih misli leži u biohemijskoj neravnoteži mozga koja može biti nasleđena. Da li su one naše ili se iza tih misli, po hrišćanskom učenju, krije samostalna volja različita od naše?

POTREBA ZA KONTROLOM STVARNOSTI

Unutrašnja napetost i strepnja tera na izvršavanje prisilnih radnji. Kad se prisila izvrši napetost opada ali za kratko da bi se posle izvesnog vremena ponovo javila. Obično se iza te napetosti krije strah od neizvesnosti i neprihvatanja iste, strah da bi moglo da se dogodi nešto strašno. Neizvesnost plaši u tolikoj meri da osobe koje imaju opsesije i kompulzivne radnje pokušavaju da kontrolišu buduće događaje i spreče neku nesreću pomoću ponavljajućih radnji i rituala kao što je zatvaranje fioke, vrata, kapije po tri puta za redom. Realnost pokušavaju da iskontrolišu razmišljajući na magijski način, a to je verovanje da mogu određenim akcijama ili mislima uticati na buduće događaje ili ostvariti svoje želje.

ŠTA STOJI IZA PRISILNIH RADNJI

Iza kompulzija (prisilnih radnji) se kriju opsesivne misli koje nagone na izvršenje određenih akcija. Potreba da se određena odeća nosi samo u određene dane, ''srećna'' odeća u kojoj je sportista pobeđivao ili student polagao ispite. Brojanje prozora, bandera, drveća prilikom vožnje drumom ili potreba da se određeni predmeti dodirnu ili protrljaju. Sakupljanje starih novina i beskorisnih predmeta i nesposobnost da se bace jer ''mogu da zatrebaju'' može da dovede dotle da je svaki slobodan deo kuće ili podruma zatrpan nepotrebnim stvarima. Prinudna ponašanja su uzrokovana i sujeverjem kao što je odlazak na počinak u određeno vreme, kucanje u drvo, dodirivanje dugmeta da bi se ''oteralo'' zlo, pljuckanje, pomeranje s mesta ili potreba da se prilikom hoda ulicom izbegnu linije na trotoaru. Sve prisilne radnje se čine sa ciljem da se utiče na ishod budućih dešavanja. Ukoliko opsesivne misli i prisile nisu suviše jake, ne stvaraju vam strah i smetnje u dnevnom funkcionisanju one tada ne predstavljaju problem.

KAD SU PRISILE PROBLEM

Problem nastaje kada opsesije postanu toliko uporne i napadne da ometaju svakodnevno porodično, socijalno i radno funkcionisanje osobe i oduzimaju puno vremena. Kad se žuri na posao a brava se proverava nekoliko puta ili se čak nekad i sa pola puta do posla vraća nazad da se proveri brava, šporet, pegla. Neko će otići na posao ranije da bi imao vremena da se još jednom vrati kući i proveri sve električne uređaje. Opsesivni nikad nisu sigurni da li su sve to uradili čak i kad znaju da jesu. Strah od zaraze koji nagoni na preterano pranje ruku do 50 ili 100 puta na dan, tuširanje, kupanje, ili pranje zuba satima. Strah da se ne zapali kuća vodi čestom proveravanju šporeta, a strah da ne budemo opljačkani proveravanju brave.
Koliko god puta da akciju ponovite stalno je prisutna nesigurnost i sumnja u to da li je šporet isključen, vrata zaključana, ruke dovoljno čiste. Ako ih izvršavate kad god se prisile pojave one postaju sve jače, a vi sa osećanjem krivice što ste poklekli, i sve bespomoćniji sa idejom da ništa ne možete promeniti.
Ljudi sa ovom vrstom problema su potpuno svesni koliko je njihovo ponašanje neprikladno i stide se toga, očajni su i imaju stvarnu potrebu da to izmene.

I NIKOLA TESLA JE BIO OPSESIVAN

Nikola Tesla je imao neobična strahovanja. Govorio je da nikada ne bi dodirnuo kosu drugih ljudi ''osim, možda, pred uperenim revolverom''. Prao je ruke vrlo često jer je imao strah od bacila. Nosio je bele rukavice i izbegavao rukovanje. Brojao je korake u hodu, izračunavao zapreminu supe u tanjiru, šoljice kafe, komadu hrane. U hotelu u kom je ručao tražio je da mu serviraju devet salveta, hleb iseku na devet kriški. Hotelska soba u kojoj je živeo je morala imati broj deljiv sa tri. Sve stvari je imao po tri ili devet komada. Imao je i prisile ponavljanja nekih postupaka po tri puta.

ORUŽJE(M) PROTIV OPSESIJA

Nemojte misliti da gubite razum i ludite, jer ne možete da se oduprete navirućim mislima. To što ne možete da kontrolišete misli koje se pojavljuju protiv vaše volje jeste vrlo neprijatno, ali su one bezopasne i nemaju nikakvu moć. Ovo je naročito važno znati kod agresivnih opsesivnih misli kad osobe koje ih imaju misle da mogu povrediti sebe ili druge ljude.

• Prihvatite opsesije i kompulzije kao deo vas, ali i dalje volite sebe.
• Odvojite misli od svoje ličnosti, nemojte se poistovećivati sa njima i sebe kritikovati zbog njihovog postojanja. Važno je reći sebi da su to samo opsesivne misli i prinudne radnje a ne ''ja'' (nisam ja moja opsesivna misao).
• Preusmerite svoju pažnju sa opsesija i prisila na nešto što je vama prijatno, bavite se vašim omiljenim hobijem, rukotvorinama, fizičkom aktivnošću, pomaže i mišićna relaksacija.
• Opsesivne misli su potpuno bezvredne i pogrešne, lažne poruke koje vam šalje mozak (ili samostalna volja drugačija od naše). Ne možete ih oterati svojom voljom, ali im ne morate ni pridavati značaj. Ignorišite ih. Ne obraćajte pažnju na njih, ne ulazite u raspravu sa njima. Ova situacija je slična kao sa pijanim čovekom kada se agresivno ponaša. Ako nastavite raspravu s njim, molite ga da se urazumi i ne dosađuje, on ne odustaje već postaje sve agresivniji. Šta uraditi u tom slučaju? Ne obraćajte pažnju, nema smisla nastavljati raspravu.

Nije lako odupreti im se, ali ako budete uporni one će vremenom nestajati. Krajnji rezultat je povećana samokontrola i poboljšana slika o sebi. Ako ne možete sami da izađete na kraj s tim obratite se stručnom licu.

Evo šta Starac Pajsije Svetogorac savetuje za opsesivne misli: ''Pomisao nalik lopovu ti prilazi – i ti mu otvoraš svoja vrata, uvodiš u dom, počinješ razgovor sa njim, a zatim te on pokrade. Zar je moguće razgovarati sa neprijateljem? Sa njim ne samo da izbegavaju razgovor, već i vrata snažno zatvaraju da ne bi ušao.''

Razlika između psihološkog pristupa i hrišćanskog je u razumevanju prirode opsesivnih misli da li su one naše ili je u pitanju samostalna volja takvih misli koja nije od nas. Način borbe sa ovim mislima je u oba slučaja sličan. Hrišćanstvo još predlaže i borbu pomoću molitve (Isusova molitva), ispovesti i pričešća uz ostale načine prevazilaženja.


Jasmina Leković
psiholog-psihoterapeut
www.psihoterapija-rebt.com