Данас сваки просечан човек тежи да себе сматра продуктом научног
доба. Веома често он сам себи ласка мишљењем да је супериоран у односу
на своје претке, будући да се не плаши природе, не плаши се непознатог и
слободан је од сваке врсте сујеверја. Он одбија да прихвати све што се
логичким или научним путем не може доказати и одбацује оно што он у
највећем броју случајева назива религијским «митом»: стварање човека из
ничега, његов пад, обећање и долазак Месије, спасење и живот будућег
века. Човек двадесетог века се описује као човек «у сазревању», сувише
префињен и начитан да би ове чињенице прихватио као истините и он своје
објашњење себе самог сматра веома озбиљним. Он сумња да је
Најузвишеније Биће, ма ко Он био, могао да има икакве користи или да
има икакав план за човека и остатак творевине. За следбенике такве науке
двадесетог века, човек је у потпуности сам и сам треба да искроји
сопствену судбину и смисао постојања.
Међутим, у више него очигледној супротности целом овом теоретисању и самозадовољности савременог човека и његовим пренаглашеним идејама о самом себи, лежи једна непобитна чињеница: ... човек је и данас исто толико сујеверан као што је то био у древна времена. Данас постоји више «видовњака», «медијума», више «точкова судбине», више «врачара» него у било ком периоду историје људског рода. Стотине јефтиних издања, доступних не само у киосцима и штандовима са новинама, већ и у сампопослугама преносе «предвиђања» самозваних «прозорљиваца», фантастичне приче, доживљаје општења са умрлим, као и разна искуства демонологије.
Једна од области у којима је ова чињеница најочигледнија јесте изузетно распрострањено интересовање за астрологију. Готово да све новине и магазини велики простор посвећују саветима шарлатана који глуме велике стручњаке тумачења звезда. Ваистину, ради се о послу вредном милионе долара, те се на стотине самозваних астролога, од којих многи не би разликовали ни једну звезду од друге, богате обмањивањем јавности. Постоје многе књиге и памфлети у књижарама, апотекама, бувљацима, аеродромима и многим другим местима, дебеле књиге посебно посвећене «девицама» и «шкорпијама», као и џепна издања која о тој теми само уопштено говоре. (Примедба: Недавно је у једним новинама римокатоличке гимназије објављена «астролошка» колумна, коју су написале две ученице.) Ова безвредна «литература» пуна је отрцаних фраза, толико озбиљних и корисних као и кратки савети који се могу наћи у кинеским колачићима среће (судбине). Другим речима, углавном све што они могу рећи својим читаоцима, то би исто сваки човек могао да каже свом ближњем. Замислите да се ови «бисери судбине» схватају као откровења произашла из кретања и праћења звезда: једног дана се обраћају Овну: «Бићете посебно мотивисани. Искористите то»; или Бику: «Данас ћете посебну корист обрести уколико покажете Вашу мирноћу и срећу»; Близанцима: «Направите одговарајући програм и испланирајте од које фазе ћете најпре да почнете.» Дакле, очигледно је да милиони људи не само читају свој дневни хороскоп, већ своје дневне активности планирају на основу тога шта им звезде са сигурношћу говоре. Они жељно испитују све дневне догађаје и обмањују себе тако што верују да су се ствари одвијале управо онако како је то хороскоп и рекао. Многи људа га сматрају безопасним хобијем, док други у њему не виде ништа што се супротставља религији.
Очигледно је и да неки православни хришћани не знају да Црква, канони и светоотачки списи осуђују бављење астрологијом.
На пример, пророк Исаија каже: «Нека стану сада звјездари , који гледају звијезде, који проричу свакога мјесеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на те. Гле, они су као пљева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена.» (Ис. 47, 13-14)
Пророк Јеремија пише: «Тако рече Господ, Не учите се путу безбожника, и не обмањујте се знацима небеским; јер незнабошци тако чине. Јер су такви обичаји њихови узалудни...»
Код пророка Данила читамо: «Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари. Него има Бог на небу који открва тајне.» (Дан. 2, 27-28)
У својој Посланици Галатима, сазнавши да се неки који су постали хришћани још држе некадашње науке, свети апостол Павле пише: «А сада познавши Бога, или боље, будући познати од Бога, како се опет враћате на слабе и биједне стихије, којима опет изнова хоћете да робујете? Гледате на дане и мјесеце, и времена и године! Бојим се за вас, да се нисам залуд трудио око вас.» (Гал. 4, 9-11)
Астрологија је првобитно била религија. Грци су је научили од Халдеја и Персијанаца. Свака планета је била бог, који је имао своју божанску личност и управљао је човековим животом и судбином. Упркос чињеници да данашњи астролози уопштено негирају да њихова «вештина» има било какве везе са религијом, савремена астрологија није ништа друго до прерушено античко паганство.
Занимљиво је шта неки од Светих Отаца кажу о овој теми.
Свети Кирило Јерусалимски (Катихезе, 4, 18) каже: «Ти не грешиш због тога што си се родио у ово или у неко друго време, нити те судба твоја нагони да блудничиш, или те положај звезда, као што неки празнослове, приморава да се препустиш страстима. Због чега, не желећи да признаш сопствено зло, невиним звездама приписујеш узрок свега овога? Немој се бавити читањем и одгонетањем звезда. Божанствено Писмо каже за њих... (даље свети Кирило наводи већ цитиран одломак пророка Исаије 47, 13-14).
Свети Григорије Богослов (Беседа 39, 5) говори «... нити су астрологија и прорицања око рођендана Халдеја, које на основу небеских кретања закључиваху о нама, они који о себи не могаху знати ни шта су били, ни шта ће бити.»
Свети Јован Златоуст (Тумачење Прве посланице Коринћанима 4, 11) упозорава како су хришћани његовог доба раслабљени поновним оживљавањем паганства: «У ствари, дубока тама се спустила на васцели свет. Њу треба да одагнамо и распршимо. Није то обичај само међу јеретицима и Грцима (паганима), већ има таквих мноштво и међу нама (хришћанима) у погледу учења и живота. Јер многи уопште не верују у васкрсење; многи се утврђују својим прорицањима; многи се држе сујеверних запажања, знакова, предзнака и слутње. А неки пак прибегавају амајлијама и бајању.»
Свети Јован Дамаскин (Тачно изложење православне вере, 2, 7) пише: «Грци, опет, веле да то излажење, залажење и узајамно укрштање путања звезда, Сунца и Месеца, управља свим оним што се тиче нашега живота; тиме се, наиме, занима астрологија (звездословље). Ми, међутим, тврдимо да од њих бивају предзнаци кише и ведрине, хладноће и топлоте, влажности и суше, те ветрова и њима сличних појава, али никако и предзнаци наших дела. Јер ми, будући да смо створени од стране Створитеља као слободни, господари смо својих дела. Јер ако све што чинимо, то чинимо због одређеног кретања планета, онда то чинимо по нужности; а оно што бива по нужности нити је врлина нити злоба. А ако, опет, не стекнемо ни врлину ни злобу, онда нисмо достојни ни хвале ни венца славе, као ни прекора или пакла; и тада ће се чинити да је Бог неправедан, јер једнима даје добро, а другима муку. Него, уколико је све вођено и понаша се по нужности, онда није потребно да Бог управља творевином, нити да промишља о њој. Сувишан је тада и наш разум, јер ако нисмо господари никаквих својих дела, онда је излишно да размишљамо. А разум нам је, свакако, подарен да бисмо размишљали, одатле је и свако разумно биће самовласно (слободно).»
Хришћани не би требало да упражњавају астрологију, нити да се саветују са звездама, јер тиме они верују творевини, а не Творцу; тако нарушавају веру у Бога и Његову искупитељску икономију (план) за људски род; тако негирају слободну вољу и све приписују судбини; тако човека ослобађају одговорности за учињене грехе; тако слаби и на крају, иако веома суптилно, замењује веру у Цркву и Христову науку, паганском философијом или религијом.
Смисао Спаситељевог доласка је био да човеку открије истину, те да уклони ову изразито бесплодну веру, коју су одређивале звезде. Управо то и јесте смисао Божићног тропара.
«Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Теби!»
Међутим, у више него очигледној супротности целом овом теоретисању и самозадовољности савременог човека и његовим пренаглашеним идејама о самом себи, лежи једна непобитна чињеница: ... човек је и данас исто толико сујеверан као што је то био у древна времена. Данас постоји више «видовњака», «медијума», више «точкова судбине», више «врачара» него у било ком периоду историје људског рода. Стотине јефтиних издања, доступних не само у киосцима и штандовима са новинама, већ и у сампопослугама преносе «предвиђања» самозваних «прозорљиваца», фантастичне приче, доживљаје општења са умрлим, као и разна искуства демонологије.
Једна од области у којима је ова чињеница најочигледнија јесте изузетно распрострањено интересовање за астрологију. Готово да све новине и магазини велики простор посвећују саветима шарлатана који глуме велике стручњаке тумачења звезда. Ваистину, ради се о послу вредном милионе долара, те се на стотине самозваних астролога, од којих многи не би разликовали ни једну звезду од друге, богате обмањивањем јавности. Постоје многе књиге и памфлети у књижарама, апотекама, бувљацима, аеродромима и многим другим местима, дебеле књиге посебно посвећене «девицама» и «шкорпијама», као и џепна издања која о тој теми само уопштено говоре. (Примедба: Недавно је у једним новинама римокатоличке гимназије објављена «астролошка» колумна, коју су написале две ученице.) Ова безвредна «литература» пуна је отрцаних фраза, толико озбиљних и корисних као и кратки савети који се могу наћи у кинеским колачићима среће (судбине). Другим речима, углавном све што они могу рећи својим читаоцима, то би исто сваки човек могао да каже свом ближњем. Замислите да се ови «бисери судбине» схватају као откровења произашла из кретања и праћења звезда: једног дана се обраћају Овну: «Бићете посебно мотивисани. Искористите то»; или Бику: «Данас ћете посебну корист обрести уколико покажете Вашу мирноћу и срећу»; Близанцима: «Направите одговарајући програм и испланирајте од које фазе ћете најпре да почнете.» Дакле, очигледно је да милиони људи не само читају свој дневни хороскоп, већ своје дневне активности планирају на основу тога шта им звезде са сигурношћу говоре. Они жељно испитују све дневне догађаје и обмањују себе тако што верују да су се ствари одвијале управо онако како је то хороскоп и рекао. Многи људа га сматрају безопасним хобијем, док други у њему не виде ништа што се супротставља религији.
Очигледно је и да неки православни хришћани не знају да Црква, канони и светоотачки списи осуђују бављење астрологијом.
На пример, пророк Исаија каже: «Нека стану сада звјездари , који гледају звијезде, који проричу свакога мјесеца, и нека те сачувају од онога што ће доћи на те. Гле, они су као пљева, огањ ће их спалити, ни сами себе неће избавити из пламена.» (Ис. 47, 13-14)
Пророк Јеремија пише: «Тако рече Господ, Не учите се путу безбожника, и не обмањујте се знацима небеским; јер незнабошци тако чине. Јер су такви обичаји њихови узалудни...»
Код пророка Данила читамо: «Одговори Данило цару и рече: тајне које цар иште не могу казати цару мудраци ни звјездари ни врачи ни гатари. Него има Бог на небу који открва тајне.» (Дан. 2, 27-28)
У својој Посланици Галатима, сазнавши да се неки који су постали хришћани још држе некадашње науке, свети апостол Павле пише: «А сада познавши Бога, или боље, будући познати од Бога, како се опет враћате на слабе и биједне стихије, којима опет изнова хоћете да робујете? Гледате на дане и мјесеце, и времена и године! Бојим се за вас, да се нисам залуд трудио око вас.» (Гал. 4, 9-11)
Астрологија је првобитно била религија. Грци су је научили од Халдеја и Персијанаца. Свака планета је била бог, који је имао своју божанску личност и управљао је човековим животом и судбином. Упркос чињеници да данашњи астролози уопштено негирају да њихова «вештина» има било какве везе са религијом, савремена астрологија није ништа друго до прерушено античко паганство.
Занимљиво је шта неки од Светих Отаца кажу о овој теми.
Свети Кирило Јерусалимски (Катихезе, 4, 18) каже: «Ти не грешиш због тога што си се родио у ово или у неко друго време, нити те судба твоја нагони да блудничиш, или те положај звезда, као што неки празнослове, приморава да се препустиш страстима. Због чега, не желећи да признаш сопствено зло, невиним звездама приписујеш узрок свега овога? Немој се бавити читањем и одгонетањем звезда. Божанствено Писмо каже за њих... (даље свети Кирило наводи већ цитиран одломак пророка Исаије 47, 13-14).
Свети Григорије Богослов (Беседа 39, 5) говори «... нити су астрологија и прорицања око рођендана Халдеја, које на основу небеских кретања закључиваху о нама, они који о себи не могаху знати ни шта су били, ни шта ће бити.»
Свети Јован Златоуст (Тумачење Прве посланице Коринћанима 4, 11) упозорава како су хришћани његовог доба раслабљени поновним оживљавањем паганства: «У ствари, дубока тама се спустила на васцели свет. Њу треба да одагнамо и распршимо. Није то обичај само међу јеретицима и Грцима (паганима), већ има таквих мноштво и међу нама (хришћанима) у погледу учења и живота. Јер многи уопште не верују у васкрсење; многи се утврђују својим прорицањима; многи се држе сујеверних запажања, знакова, предзнака и слутње. А неки пак прибегавају амајлијама и бајању.»
Свети Јован Дамаскин (Тачно изложење православне вере, 2, 7) пише: «Грци, опет, веле да то излажење, залажење и узајамно укрштање путања звезда, Сунца и Месеца, управља свим оним што се тиче нашега живота; тиме се, наиме, занима астрологија (звездословље). Ми, међутим, тврдимо да од њих бивају предзнаци кише и ведрине, хладноће и топлоте, влажности и суше, те ветрова и њима сличних појава, али никако и предзнаци наших дела. Јер ми, будући да смо створени од стране Створитеља као слободни, господари смо својих дела. Јер ако све што чинимо, то чинимо због одређеног кретања планета, онда то чинимо по нужности; а оно што бива по нужности нити је врлина нити злоба. А ако, опет, не стекнемо ни врлину ни злобу, онда нисмо достојни ни хвале ни венца славе, као ни прекора или пакла; и тада ће се чинити да је Бог неправедан, јер једнима даје добро, а другима муку. Него, уколико је све вођено и понаша се по нужности, онда није потребно да Бог управља творевином, нити да промишља о њој. Сувишан је тада и наш разум, јер ако нисмо господари никаквих својих дела, онда је излишно да размишљамо. А разум нам је, свакако, подарен да бисмо размишљали, одатле је и свако разумно биће самовласно (слободно).»
Хришћани не би требало да упражњавају астрологију, нити да се саветују са звездама, јер тиме они верују творевини, а не Творцу; тако нарушавају веру у Бога и Његову искупитељску икономију (план) за људски род; тако негирају слободну вољу и све приписују судбини; тако човека ослобађају одговорности за учињене грехе; тако слаби и на крају, иако веома суптилно, замењује веру у Цркву и Христову науку, паганском философијом или религијом.
Смисао Спаситељевог доласка је био да човеку открије истину, те да уклони ову изразито бесплодну веру, коју су одређивале звезде. Управо то и јесте смисао Божићног тропара.
«Твојим рођењем Христе Боже, засија свету светлост Богопознања, јер се у тој светлости звездом учаху они који звездама служе, да се клањају Теби, Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока, Господе, слава Теби!»
Превод с енглеског: Сестринство Тројеручице – Шибеник
Извор: http://vatopaidi.wordpress.com/
Извор: http://vatopaidi.wordpress.com/
Нема коментара:
Постави коментар