NEŽNI TOREADOR

Šeširi, igle za pletenje, skandali, više objavljenih knjiga nego napunjenih godina života, šokantne promocije, ubitačne replike... Pogađate, naš sagovornik je
 Isidora Bjelica

Kad se na televiziji pojavi Isidora Bjelica, bilo da je gost bilo voditelj svoje emisije, malo ko će promeniti kanal. Ista stvar je i sa njenim kolumnama u raznim novinama, pa i knjigama koje su sve redom rasprodate. Daleko od toga da je Isidora toliko omiljena, ali čuti neku njenu novu provokaciju prosto je neodoljivo. O ovoj četrdesetjednogodišnjoj Sarajki, srpsko-crnogorskih korena, manje-više se sve zna. Da je ćerka čuvenog šahovskog velemajstora Dimitrija Bjelice, da je zahvaljujući ocu još kao mala proputovala ceo svet i tako razigrala do neslućenih razmera svoj ionako temperamentni duh (tako je jednom prilikom u Portugalu postala i toreador), da je završila dramaturgiju na FDU u Beogradu gde se zaljubila u svog profesora Nebojšu Pajkića s kojim je već 15 godina zajedno u braku i s kojim ima dvoje dece - kćerku Vilu Evanđelinu i sina Lava Grigorija. Istom strašću kojom skuplja i nosi šešire, piše. Svuda, u krevetu, u avionu, od laptopa se ne odvaja. Ono što se malo zna, međutim, jeste ko je Isidora kad se ugase kamere.
P: Priznajem, zbunili ste me. Svaki telefonski razgovor završite rečima „ljubim vas" ili „ljubim te", a vaš nežan i smiren glas prosto razoružava. Gde se dade „otrovnica bez dlake na jeziku"?
O: Ha, ha, ja sam u stvari mulier duplex, duplo žensko! Javna slika o meni nema veze s mojom pravom ličnošću, intimno sam potpuno drugačija, čak nežna, rekla bih. Javni život je čist performans, besmisleno je da čovek izađe pred druge onakav kakav je.
P: Znači, u pravu su oni koji kažu da je kod Isidore Bjelice sve marketing?
O: To je pre lečenje moje duboke introvertnosti, nego marketing. A pošto sam magistar dramaturgije, onda se trudim da to odradim kako treba. Kod nas ljudi imaju potrebu da se u javnosti predstave boljim nego što jesu, a pošto mene iritira ta hipokrizija, ja hoću da se pokažem u što gorem izdanju, ha, ha.
P: Kakva je danas prosečna žena sa Balkana?
O: Naše žene su vrlo emancipovane i suptilne, ali da se razumemo, ovo je i dalje muški svet. Uspešne žene su one koje su se stavile u funkciju muške ideje, što znači da su manje-više ipak izmanipulisane. Iako se naše žene po obrazovanju i pameti ne razlikuju od Evropljanki, naše društvo je još konzervativno. Žene nemaju hrabrosti da javno govore o svojim problemima, sve ih je sramota, i kad ih muž tuče, i kad idu na operaciju... Nekad im ceo život prođe dok priznaju sebi da su bile u promašenom braku, i to zato što su precenjivale javnost. A onda je kasno.
P: Mogu li žene da spasu svet?
O: Ženska misao održava ravnotežu, to je korektivna sila u ovom svetu koji je baziran na gramzivosti i novcu. Da bi muškarac bio pravi, mora da ima i nešto ženskih hormona, ali i mi, žene, muških ako hoćemo da ih razumemo. Bez tog hormonskog balansa nema srećnih parova, inače se sve završi na strasti i interesu.
P: A humor?
O: Humor može da spase sve - svet, život, razum... Obožavam ljude koji imaju duha i u najtežim situacijama, humor je znak inteligencije, aristokratije duha. Mene nervira sirovost našeg mačo-ruralnog humora - uvek se ismeva tašta, brak, plavuša... Neko ispriča takav vic, pa posle ode i prebije ženu, to je meni neki logičan kontinuitet.
P: Umete svakome da saspete u lice „sve po spisku". Kako vi trpite kritiku?
O: Saslušam da vidim ima li tu argumenata ili obične malicioznosti. Ako mi neko uzvrati rečima „kravo nosata", onda ne shvatam to ozbiljno i ta kritika me ne pogađa. Ja psovke koristim krajnje artificijelno, to je samo žanr.
P: Da li ste jezičavi i prema mužu?
O: O, da, ali i on je prema meni, odnos je otprilike 60:40 u moju korist. Ipak, nekad ume da mi kaže da sam okrutna zbog toga, pa mu se ja posle umiljavam, skuvam neki dobar ručak i sve se zaboravi.
P: Jeste li ranjivi? Šta vas rasplače?
O: Ranjiva sam, kako nisam! Rasplače me minus u banci, nepravda, PMS, dobar film... Nebojša je po tom pitanju sasvim OK, ume sa mnom. Nekad sam bila češće depresivna, ali on mi je jednom rekao: „Dušo, svako drugi je danas depresivan, nisi nešto ekskluzivna." I ja sam se trgla.
P: S obzirom na to da je, kažu, patnja jedna od najjačih spisateljskih inspiracija, šta možemo zaključiti o vama nakon 56 objavljenih knjiga?
O: Ha, ha, pa nisam pisala samo o ljubavi! Dakle, nisam pisala samo kad sam patila, ali jesam se svaki put emotivno ogoljavala, sve moje knjige su jedan moj veliki duševni striptiz.
P: Toliko knjiga je ipak poveliki opus...
O: To je čudno samo kod nas gde pisci počinju da stvaraju posle tridesete, a ja sam prvu knjigu objavila sa 15 godina. Prosto, nisam imala tu vrstu komfora; kad smo došli u Beograd živeli smo u jednosobnom stanu, egzistencija nam je zavisila od toga. Uostalom, pišem brzo i lako, kao da neko govori iz mene, i to radim sve vreme.
P: Koja vam je knjiga najprodavanija, a koja je dobila najgore kritike?
O: Mogu da se pohvalim da imam 25 najprodavanijih knjiga i retko kad loše kritike, čak i od onih koji me mrze. Paradoksalno, ali najgoru kritiku sam imala za knjigu koju nisam napisala - „Izveštaj iz mog kreveta". Neko je lansirao izmišljenu priču o tome, napadali su me po novinama, čak sam i na sud išla.
P: Šta zamerate sebi kao majci?
O: Nemam živaca da sedim s decom i ponovo učim biologiju i matematiku. Kad mi nije ni do čega, ne foliram se, kažem im da me puste na miru. Nisam pragmatična, pre ću potrošiti pare da svi odemo na krstarenje, nego da skupljam za njihovo školovanje. Volela bih da sam racionalnija, ali ne mogu, i sama sam infantilna, pa se dobro slažemo.
P: Pretite li nekad mužu razvodom?
O: Svakako, i ja njemu i on meni, brak i treba tretirati kao da će pući svakog trenutka. Zapretim razvodom kad mi pukne film, otprilike dva puta godišnje, ali onda stvarno to mislim. I deluje, Nebojša to shvati ozbiljno i stvarno se promeni.
P: Najbolji savet koji vam je majka ikad dala?
O: Moja majka, inače profesor književnosti, je moja sušta suprotnost: mirna, racionalna, trpeljiva prema malograđanštini, nesklona skandalima... I sve što mi je ikada rekla o braku i životu, na meni, prosto, nije bilo primenjivo. Koliko god da je drugačija, razumela me je i davala slobodu i u najtežim situacijama je reagovala fantastično. A kao baka je nezamenjiva. Često se posvađamo, ali brzo pomirimo i sve se završi za bogatom trpezom uz mnogo priče i poljubaca, kao u nekoj italijanskoj porodici.
P: Vaš recept za srećan brak?
O: Balans muških i ženskih hormona koji sam već pomenula i sve suprotno od onog što piše u ženskim časopisima. Tamo daju savete kako da se održi i besmislen brak, a meni je stalo da moj brak ima smisla.
P: Čemu muškarac ne može da odoli?
O: Opet sve suprotno od onog u ženskim magazinima koji neguju kult lepote. Čvrsto verujem da tri kilograma iskrenosti i odanosti više vredi od svih silikona ovog sveta!
P: Da li bi Isidora Bjelica bila brend i u Americi, na primer, ili je on samo „kolateralna šteta" našeg društva i mentaliteta?
O: Verujem da tamo ne bih toliko upadala u oči kao ovde, bila bih im manje ekstravagantna, ali i sa šest puta manje objavljenih knjiga imala bih mnogo više novca, ha, ha!
P: Umete li da se izvinite?
O: Umem, naročito kad shvatim da sam preterala. Izvinjenje je blagoslov, čovek se oseća bolje.
P: Igrate li šah?
O: Retko, ali ga igram. Čak sam završila kurs za šahovskog sudiju.

Gordana Knežević-Monašević
Reader’s Digest, maj 2009. god.