Волт Витмен - ИЗ „ПЕСМЕ О СЕБИ"

21.
Ја сам песник тела, и ја сам песник душе;
Блаженства неба су код мене и код мене су
муке паклене.
Прве оплемењујем и увеличавам у себи, друге
преводим у нове језике.
Ја сам песник женска исто као и мушка
И кажем: Једнако је узвишено бити женско као
и мушко.
И кажем да нема ништа узвмшеније од мајке
човекове.
Ја певам песму надутости и охолости;
Довољно смо се притешњавали и извињавали.
Ја уверавам да је величина само стадиј у развоју.
Јеси ли престигао друге? Јеси ли постао председник?
И то је незнатно; сви ће они дотле дотерати,
и још даље.
Ја сам онај, који путује с милосном ноћи, кад се
диже.
Ја довикујем земљи и у ноћ завијеном мору:
Стисни се чврсто голим прсима уза ме, о ноћи,
- стисни се чврсто магнетична хранитељице ноћи!
- Ноћи јужних ветрова! - Ноћи ретких крупних -
звезда!
Тиха, лелујава ноћи! – Дивља, гола, летња ноћи!
Насмеј се, о лепа, хладна захукнута земљо!
Земљо уснулпх, расплинутих стабала!
Земљо иза сунчева заласка! Земљо маглом
обавитих планина!
Земљо са стакленастим сјајем пуног месеца,
покривена благим плавим светлом!
Земљо светла и таме, што шарају површину реке.
Земљо јасних сивих облака, који су шири и јаснији
рад мене
Свеобимна земљо! Богата, јабуковим цветом
окићена, земљо!
Осмехни се, јер ти се прммиче љубавник!
Дарежљива, ти си ми дала љубав - па и ја теби
дајем љубав!
О неизрециву, страсну љубав!

ЈА ДОЛАЗИМ СА СНАЖНОМ МУЗИКОМ

Са трубама и бубњевпма, ево ја долазим са снажном
музиком;
ја не ударам маршеве само признатим победиоцима,
ја их ударам и побеђеним и побијеним.
Јеси ли чуо да је добро победу извојевати?
Ја кажем: битке се губе са смислом, као што се и добијају.
Ја бубњам и бубњам за мртве;
ја приносим устима и дувам им најгласнији и
највеселији тон!
Нека је слава онима што не успеше!
И онима чије лађе у мору потонуше!

И онима који се сами у мору потопише!
И свима генералима који изгубише битке,
и свима племенитим и побеђеним јунацима!
И безбројним незнаним јунацима као и највећим
познатим генералима!

3

По страни, незадовољан, снујући буну,
Друг злочинца, брат робова,
Подмукао презрен, неуки слуга,
Са лицем Сауре и набораним челом, мрк,
али у дубини срца свог поносан као нико
Данас и увек бунтован против оног ко ме презире и хоће нада мном да завлада
Мучаљив, пун притворности и успомена, мислећи и много сплетака кујући
(Мада се је мислило да сам ја поражен и неодлучан
и да је мом коварству крај, што се неће никада догодити.)
Пркосно живим, ја сотона, у новим земљама као и у старим и изговарам још увек од себе
У вечност своју реч, борбену и истинску, као што ниједна друга
И нити време нити мена неће ни мене, на моју реч никад променити.

КАД ЧИТАМ...

Кад читам о извојеваној слави јунака и победама великих генерала, ја не завидим генералима;
Ни председницима на њином председништву, нити богатима на њиним палачама;
Али кад чујем о братству оних, који се воле и како су они поживели.
Како су не мењајући се, кроз живот, кроз опасности и сумње, дуго и дуго,
Кроз младост, кроз мужевно и старачко доба остали стално привржени једно другом, у љубави и верности
Тада се размислим - и нагло скочим испуњен горком завишћу.

ДРЖАВАМА

Државама, или којој било од њих, ком му драго граду држава:
„Опирите се што више, покоравајте се што мање!"
Једном несмотрено послушати значи једном бити прави роб.
А постане ли се једном правим робом, не може више ни један народ, ни држава, ни град стећи своје слободе.

из књиге: Преводилачка свеска, Иво Андрић